An Unbiased View of Misticno Hriscanstvo

An Unbiased View of Misticno Hriscanstvo

Blog Article

Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Izuzev ovih glavnih načela, postoje mnoge stvari koje su, ili bi barem trebale da budu, pokazatelj onoga šta je Hrišćanstvo i šta Hrišćanstvo vjeruje. Hrišćani vjeruju da je Biblija inspirisana, „Bogom nadahnuta“ Riječ Božija i da njeno učenje krajnji autoritet u svim stvarima vjere i prakse (two.

Nastojimo da budemo što precizniji u opisu proizvoda, prikazu slika i samih cena, ali ne možemo garantovati da su sve informacije kompletne i bez grešaka. Svi artikli prikazani na sajtu su deo naše ponude i ne podrazumeva da su dostupni u svakom trenutku. 

Gnoza nije puko znanje već poznavanje svog pravog identiteta, pronalaženje zarobljene iskre u sebi, kao kod orfičara (pitagorejci). Najveći gnostik u legendi po kojem je nastao i Faust je Simon Magus (Mag). On je bio duhovni učitelj iz Samarije koji je živio u one. vijeku. Veoma rano je primio Hristovo učenje, ali je ubrzo došao u sukob sa apostolom Petrom, i smatra se začetnikom gnosticizma, prema navodima ranih hrišćanskih pisaca. Nadimak Magus potiče od haldejsko-persijske riječi koja znači sveštenik. Neki navode da je sebe proglasio za Mesiju, i da je mogao da levitira po volji.

Jedan broj hrišćana smatra da svijest i duša produžava da živi po zemaljskoj smrti. Jehovini svjedoci vjeruju, da će pravednici imati mogućnost da vječno žive u rajskim uslovima koje će Bog da uspostavi na Zemlji.

Iz Starog zavjeta prihvaćen je "Dekalog" ili Deset zapovijedi, načelo osobne odgovornosti, te novozavjetno načelo ljubavi prema Bogu i bližnjemu.

U patrističkom razdoblju usvojeni su neki elementi stoičkoga click here (stožerne krjeposti) i neoplatonističkog morala (monaški asketizam), a u skolastičko doba neki etički stavovi iz aristotelizma. Katolička moralka temeljno evanđeosko načelo (ljubav prema Bogu i bližnjemu) dopunjuje naravnim moralnim zakonom i preciznim propisom.

Benedikt se oslanjao na Vasilija, Kasijana i druge oce kako bi sastavio pravilo koje ističe individualnu duhovnu praksu postavljenu u čvrstu strukturu zajednice. Pravilo je pružalo detaljna uputstva raznim manastirskim službenicima, dnevni raspored, liturgiju, način ishrane, moralne zahteve, način mirenja posvađanih i brojne druge smemice. Samostan je sagledavan kao jedna velika porodica, nezavisan, izdvojen i samodovoljan, u jednoj zemljoradničkoj sredini, s jednostavnim potrebama i jednolikim ali ne i preterano napornim životom.

Како се реч религија данас употребљава на скоро свако облик религиозности онда морамо издвојити хришћанство из тог плурализма религија и истаћи да се хришћанство условно може назвати религијом само ако га назовемо истинитом религијом. Јер, заиста, хришћанство као једина истинита религија која пружа човеку дар вечности, је изнад обичне профане употребе речи религија те када описујемо хришћанство морамо бити јаснији и обисати нашу хришћанску веру као ”истинитом религијом”. Иначе, православни богослови и учитељи Цркве су кроз историју хришћанства више волели називати хришћанство нао начином живота и заједницу са Спаситељем Христом, те се и ми придружујемо том светоотачком виђењу хришћанства: иако јесте облик религиозности, хришћанство је много више од тога – оно је заједница, невидљива заједница нас хришћана са нашим Господом Исусом Христо, те као таква заједница хришћанство представља не само начин религиозности него и начин живота. Јер наш живот има своју богомдану пуноћу само онда када је она остварена у заједници са Христом, и зато је много боље и исправније назвати хришћанство нашим животом у Христу и са Христом – εν Χριστώ και συν Χριστώ.

Stvarni Majstor je budilnik. Njegova funkcija je potpuno drukčija od učitelja, i znatno teža. Tek rijetki ljudi mogu ostati uz Majstora jer probuditi se nakon milion života nije običan podvig. To je čudo.

Црква првих хришћана формирана је око апостола у Јерусалиму. Послије Духова (дан када је, по Исусовом предсказању, Свети Дух сишао на апостоле), они објављују вијести о Исусовом васкрсењу.

Mistik je produhovljena osoba koja vlastitim naporom, kroz doživljaj neposredne božje prisutnosti, dolazi do spoznaje o postojanju Boga.

Univerzalisti smatraju da pakla nema, te da će svi ljudi na kraju biti spašeni. Međutim, ova teorija univerzalista nije u skladu sa biblijskim učenjem.

Irenej je bio prvi teolog koji je upotrijebio načelo apostolske predaje kako bi se suprostavio gnosticima, odnosno dokazao nepostojanja tajne »gnoze«, koje se od apostola u uskom krugu usmeno prenosi: Apostolska predaja očituje se po čitavom svijetu, pokazuje se u svakoj Crkvi svima koji žele vidjeti istinu; možemo nabrojati sve koji su od apostola postavljeni za biskupe, i njihove nasljednike sve do danas. Da su apostoli imali nekakvo tajno znanje, koje bi odijeljeno i skriveno od ostalih naučavali pred savršenima, svakako bi prvo predali ovima kojima su povjerili i exact Crkve. 

Report this page